Glavni arheolog na lokalitetu u Vlajkovićevoj ulici u Beogradu, Milorad Ignjatović, rekao je da je cilj arheoloških istraživanja, u parku kod Skupštine Srbije, pronalaženje ostataka rimske nekropole kao i drugih ostataka iz tog perioda.
Istražujemo arheološko nalazište antički Singidunum i to je najveće arheološko nalazište na teritoriji grada. Očekivanja su da će se naći ostaci rimske nekropole, jer je ranije duž Kosovske ulice bilo dosta nalaza iz 3. i 4. veka“ rekao je Ignjatović za Tanjug.
On je istakao da su pre samih iskopavanja urađena brojna geofizička istraživanja, koja pokazala se na dubinama od jednog metra nalaze ostaci savremenih objekata, a da su na većim dubinama od oko 1,5-2 metra prisutni stariji ostaci i dodao da je u arheologiji savremeno ono što se vezuje za period od sredina 20. veka.
„Tokom ovog perioda od skoro mesec dana, koliko istražujemo, na nekim mestima smo se spustili na te dubine od oko metar i po. Tu se pojavljuju ostaci rimske nekropole. Sada istražujemo dva groba, u jednom je spaljen pokojnik u drugom inhumiran“, rekao je Ignjatović.
On je otkrio i da su između ta dva sloja, savremenog i rimskog, pronađeni ostaci koji datiraju sa početka i sredine 17. veka.
„To bi moglo da bude naselje koje se formiralo oko Batal džamije, za koju se svi pitaju gde je bila. Mi je za sada nismo našli, ali taj horizont svakako postoji“, rekao je.
Objasnio je da arheolozi savremene slojeve nasipa skidaju mašinski, a da nakon toga, kada se približe starijim slojevima pristupaju ručnim čišćenjem objekata.
„Analize iskopanog materijala daju sliku o tome kako su ljudi tada živeli. Jer je to suština arheologija. Mi se ne bavimo time koko su ritualni sahranjivanja izgledali, već kako su ljudi živeli pre nego što su preminuli. Od čega su bolovali, kako su se hranili i uopšte kakvo je u to vreme bilo njihovo okruženje. To je ono što moderna arheologija pokušava da otkrije“, naveo je Ignjatović.
Rekao je da postoji plan da se predmeti koji budu pronađeni na lokalitetu prezentuju u okviru nove podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici, ali da će najveći deo biti izložen u prostorijama Muzeja grada Beograda.
„Da li će biti u samoj garaži ili na površini u samom parku, to još uvek nije jasno. Zavisi od toga šta pronađemo. Nešto može biti značajno za nauku, ali ne i publici. U tom slučaju nema smisla prezentovati na taj način. Samog početka je ideja da se takva vrsta prezentacije napravi na tom lokalitu. Tu ne moraju biti izloženi sami predmeti. Postoje i digitalni oblici prezentacije i rekonstrukcije“, kazao je Ignjatović.
On ističe da će sav materijal završiti u muzeju na konzervaciji i na obradi, a kako je objasnio to je proces koji dosta dugo traje.
„Verujemo da će dosta materijala biti izloženo u stalnoj postavci Muzeja Grada Beograda. Muzej 30 do 40 godina nije uopšte vršio istraživanja u užem centru grada, a i to što je ranije rađeno je izvođeno drugačijim metodologijama“ dodao je.
Ocenio je da je arheološka baština veliki potencijal za razvoj svakog grada.
„Beograd ima takvu arheološku ostavštinu u svojim temeljima da bi mnogi gradovi samo od toga mogli da žive. I da to bude glavna turistička atrakcija. Mi još uvek čekamo da se to pokrene i da šetnja kroz antičke ulice postane naša svakodnevica“, zaključio je Ignjatović.
